Otkad je svet počeo da se centralizuje po recepturi Orvela, odasvuda su iznikli
mnogi koji spominju i ističu duhovnost. Istina, uglavnom svoju duhovnost. Ustvari ne
govore, oni viču o svojoj duhovnosti, urlaju na sav glas, kao nesrećne gladne životinje
u oboru.
Ja ne volim kada neko viče.
Zvuk je strah materije da je neko neće razumeti, strah tela, ne duha. Ljudi počinju
da viču kada ne mogu da se razumeju, a kada se razumeju i znaju, ponekad nije
potrebno ni da se pogledaju, sve im je jasno.

Pin It on Pinterest