Kada sam bio mali, slikari koji bi lepili naopačke polomljene stolice za plafon
i gledali satima u magarce, ne bi bili nazivani slikarima i bivali bi ismejani.
A onda se pojavio establišment koji je od slikarstva napravio nešto
nerazumljivo i strano i pitajBogaŠta, a oni su onda objašnjavali šta je dobro a šta
nije.
E pa ja sam to svojim načinom slikanja razbio.
Meni ljudi sami dolaze jer znaju da im se moje slike dopadaju.