Miša Mihajlo Kravcev, beogradski slikar i književnik, za sebe i sam kaže: “Ja ne znam da li sam slikar ili književnik, recimo da sam stvaralac. Mislim da sam u obe grane podjednako dobar”. Članak je objavljen u Fashion Avenue časopisu.
O umetnosti govori “Da bi nešto zaista bilo lepo, mora istovremeno biti i lepo i jednostavno. Bez jednostavnosti nema lepote, komplikovanja i preopširnosti je kvare, a mora biti i mnogo mnogo više od gole, spoljnje ulepšane forme. A da bi slikar, ili bilo koji umetnik, uopšte mogao da stvara, prvo mora imati nešto u sebi kako bi imao šta da prenese, i ukoliko to nema ili ako to u njemu nije sredjeno, onda je to na nivou nerazumljivog samozadovoljavanja, koje ne služi ničemu. Tako je čitavo slikarstvo malo dospelo u zapećak i kada se danas kaže slikar, odmah se pomisli na neku tužbalicu o teškim vremenima, ili nerazumljivu priču, začinjenu očajničkim jakim rečenicama bez smisla, kako bi se privukla pažnja. Slikarstvo je šou biznis kao i svi drugi, u kome mora postojati uzajamna privlačnost i uzajamni interes, jer ako neko želi pažnju, onda mora i da je zasluži”.
Mišljenja je da se danas slikarstvo dobrim delom pretvorilo u nešto jedva polurazumljivo, i onda ga razni kritičari ili istoričari umetnosti moraju prevoditi u nešto isto tako teško razumljivo, često van života i na ivici morbidnog i bizarnog. Za Mišu umetnost je samo ono što uzdiže čoveka, a nikako sve ono banalno ili ekscentrično, što naravno mora postojati u opštoj raznolikosti. Može da slika samo kada mu se slika i u naletu inspiracije, sve drugo po njemu nije umetnost. Nikada ne slika bez inspiracije, jer smatra da kao stvaralac nema pravo na to. Uvek se trudi da slika i stvara ono što se ne može definisati, nacrtati, otpevati, ili napisati, ono što čini samu esenciju života u nama, ono što nikada nijedna mašina i nijedan drugi čovek neće moći da kopira, jer kao što postoji masa ljudi i ličnosti, tako postoje i zanatska reprodukcija sa jedne i ono neponovljivo u umetnosti sa druge strane.
Možda baš zato njegove slike zazivaju pažnju i dopadaju se ljudima, i uvek se trudi da stvori dela koja će imati onu petu dimenziju, kako je to sam nazvao, dakle dela koja neće biti samo naslikana, već žive materije, koje će živeti i prenositi logos i sve ispunjavati radošću i životnom energijom iznova i iznova. Sa mnogima smatra da je to i uspeo. Što se tiče njegovog slikarskog pravca, tu postoji jedna više lektorska dilemma – da li je u pitanju Mišizam, ili Mišaizam, pošto se gotovo svi slažu u tome da je potpuno autentičan.
O Mišinom stvaralaštvu na otvaranju izložbe u Velikoj galeriji Doma vojske Srbije, Maja Živanović likovni kritičar, rekla je:
„Na domaćoj likovnoj sceni egzistira zaista veliki broj umetnika, ali su retki oni koji kontinuirano i predano grade svoj slikarski kredo na arhetipsko simbolističkim iskustvima….bilo da su u pitanju mitološka bića, animalni motivi ili antički mitovi. Tako svestran, afirmisan na likovnoj sceni, odnosno jedan od najpopularnijih i najprodavanijih slikara, je Mihajlo Miša Kravcev. Ruskih korena i senzibiliteta, Miša je slikar neba, zemlje i vode, magičnih vizija pretočenih u zelene, plave i purpurne kolorističke reke. Od samih likovnih početaka, njegov opus je prožet snažnim simbolima koji nose slojevita značenja a ukorenjeni su duboko u tradicijama svih naroda.”
Kao slikar imao je do sada 26 samostalnih i veliki broj zajedničkih izložbi, u zemlji i inostranstvu, od kojih su možda najznačajnije one u Kulturnom centru Beograda, Izložba u Stokholmu 1998 u sklopu manifestacije – Stokholm evropska prestonica kulture, velika izložba u Domu Vojske Srbije, uspešna samostalna izložba u Sarajevu, a u pripremi je izložba u Milanu, u ekskluzivnoj galeriji u Via Tortona – epicentru tamošnjeg umetničkog i modnog dešavanja, koja će biti otvorena od 8 marta do kraja aprila 2019. Miša Mihajlo Kravcev je ponosan što njegovim slikama nisu potrebni galeristi i istoričari umetnosti da rastumače nerazumljivo ili čudno i da kažu da li su dobre, jer za svoju publiku koja mu sama dolazi smatra da “Niko ne mora da im potvrdjuje da li im se dopadaju, većina to lako vidi i oseti na prvi pogled.”
Za sebe kaže bez lažne skromnosti da je trenutno najprodavaniji srpski slikar, ili svakako jedan od najprodavanijih srpskih slikara. Kao književnik objavio je više naslova, a najpoznatiji je po noveli Proleće jednog lava, u izdanju Derete 2016. godine, kojom je postigao najveći uspeh kod čitalačke publike. Baš kao i u slikarstvu, sve u vezi sa tom novelom bilo je veoma dobro ispraćeno od strane čitalaca, medija i publike, a ovo izdanje imalo je sjajnu promociju na Sajmu knjiga u Beogradu.
Bijanka Alieno